Psalms 109

1Bože, slavo moja, nemoj mučati, 2Jer se usta bezbožnička i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem. 3Riječima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.

4Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim. 5Vraćaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.

6Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane. 7Kad se stane suditi, neka izađe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.

8Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi. 9Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica. 10Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.

11Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuđini muku njegovu. 12Nek se ne nađe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove. 13Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.

14Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše. 15Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji; 16Zato što se nije sjećao činiti milost, nego je gonio čovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.

17Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega. 18Nek se obuče u kletvu kao u haljinu, i ona nek uđe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.

19Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblači, i kao pojas, kojim se svagda paše. 20Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.

21A meni, Gospode, Gospode, učini što priliči imenu tvojemu. Ti si dobar, milošću svojom izbavi me. 22Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni. 23Nestaje me kao sjena, kad se odmiče; tjeraju me kao skakavce.

24Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša. 25Postadoh potsmijeh njima; videći me mašu glavom svojom.

26Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj. 27Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo učinio.

28Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje. 29Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.

30Hvaliću Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviću ga, Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuđuju dušu njegovu.

31